Džervinova vila: Sjaj i propast – KNJAZ PRESS

Simbol varoši. Napuštena i oronula, pokazuje nam svu jad i čemer zgrade koja bi trebala da prezentuje Knjaževac i bude deo lokalne turističke ponude.

Nadamo se da će u bliskoj budućnosti društvena odgovornost, pa i zadužbinarstvo, biti osnove na kojima će sve strane, a na ponos Knjaževčana, pronaći rešenje, prihvatljivo i racionalno.

Dok ne bude kasno…

vila-2

Nalazi se severozapadno u odnosu na grad, na takozvanom Džervinovom brdu, sa čijih se terasa pruža izvanredan pogled na panoramu Knjaževca. Izgrađena je na zemljištu Tase Cvetkovića, knjaževačkog trgovca, a njenu gradnju je 1939. godine finansirao Tasin sin Đoka, koji je živeo u Beogradu i bio vlasnik kafane i bioskopa „Kolarac“.

Kao rođeni Knjaževčanin, kafedžija, hotelijer i vojni liferant, smatra se i za jednog od pionira srpske kinematografije. Veliku maturu završio je u Knjaževcu, a zatim odlazi u glavni grad. Tamo postaje jedini zastupnik za čuveno „Plzensko pivo“ i, kao uspešan čovek, održava veze sa mnogim poznatim ljudima iz visokog društva. Veliki prijatelj bio mu je revolucionar i komunista Moša Pijade, kome je čak slao i pakete u zatvor, da bi mu ovaj kasnije uzvratio šaljući mu lekove u starosti.

U svoj rodni grad vratio se 1947. godine i tu umire u potpunoj anonimnosti. Zemljište, na kome se nalazi nekadašnja Fabrika obuće „Leda“ (danas, u jednom delu, italijanska firma „Falc – East”), Đoka Cvetković je otkupio od svog oca, koji je bankrotirao.

Objekat je građen po uzoru na zamak „Breht“ na Verter jezeru, a pojedini izvori pominju i neki zamak u banji Karlabad, u Češkoj. Izvođač radova, beogradsko Građevinsko preduzeće „Franjo Muzer i Filip Čakvari“, sagradilo je vilu u roku od godinu dana. Radovi su koštali oko milion ondašnjih dinara, a vlasniku je koristila kao letnjikovac. Unutrašnjost vile bila je opremljena masivnim i luksuznim nameštajem, sa sanitarijama i kaljavim pećima iz Češke. Posluga je bila smeštena u prizemlju, a vila ima dva sprata, sa kulom – vidikovcem.

vila-5

Oko zdanja je bio zasađen vinograd na 85 ari sa, u to vreme, „specijalnim“ sortama grožđa, a sa njene istočne i severne strane, postojao je ukrasni zid visine tri metra u kome je bila česma. Vila je imala i vodovod, kanalizaciju i pumpu, koja je podizala nivo vode u cevima do kazana na vrhu zgrade, kapaciteta 300 litara.

Kada je vlasnik umro, vila je testamentom pripala njegovoj sluškinji Milici Dvoržak-Prvulović. Ova žena, nažalost, zbog izvršene „arondacije“ (agrarna mera na osnovu koje se vlasniku privatnog zemljišta, a koje se nalazi između parcela zemljišta u društvenoj svojini i koje ometa njegovo racionalno iskorišćavanje, to zemljište oduzima u korist društvene svojine i zaokruživanja parcela, a u zamenu mu se za uzvrat daje u privatnu svojinu drugo poljoprivredno zemljište ili neka druga nepokretnost), nije uspela da je zadrži u svom posedu, te zgrada i posed prelaze u vlasništvo nekadašnjeg Poljoprivredno-prehrambenog kombinata „Džervin“ iz Knjaževca.

U njoj je dugi niz godina bila smeštena administracija kombinata, jedno vreme je vila bila sasvim zapuštena, a od maja 1990. godine i rekonstruisana u ugostiteljski objekat sa kuhinjom, restoranom i 14 ležajeva. Prezaduženi „Džervin“ je i ovu zgradu izgubio i njen naredni vlasnik, na ročištu javne prodaje 2002. godine, postaje „Jugobanka“. Avgusta 2004. godine, vilu kupuje privatna firma „Đokić“ iz Knjaževca.

vila-4

Prema Zapisniku, na jednoj od ranijih sednica Skupštine opštine, 2006/7. godine, a na raspravi o pokretanju smene tadašnjeg zaštitnika kapitala AD „Džervin“, predloženo je da grad pokrene inicijativu, te da „Džervinova vila“ ostane u vlasništvu opštine. Predočena je bojazan da će ista promenom vlasnika promeniti namenu i izgled. Knjaževac je po vili prepoznatljiv i tako bi trebalo da ostane, složili su se odbornici. Dat je predlog da se sredstva, koja su tada bila planirana za uređenje prostora kasarne, preusmere na renoviranje i opremanje ovog objekta. Na Skupštini je donešen Zaključak da se iznađu mogućnosti za realizaciju inicijative, te da  „Džervinova vila“ ostane u vlasništvu grada.

Na žalost, ostalo je to samo „mrtvo slovo na papiru“.

Lokalna samouprava je godinama, u više navrata pregovarala, ali bezuspešno. Nezvanično, u pitanju je povelika svota novca koju vlasnik objekta potražuje.

Nadajmo se pobedi.

Zdravog razuma i lokalpatriotizma, jer…nije sve u parama.

APEL „GRADSKIM OCIMA“ – SAČUVAJMO SIMBOL GRADA!!!

Dzervin castle (Džervinova vila), film by Duca, DiP media (Knjaževac) 2012.

Advertisements

6 comments

  1. Вилу национализовати јер постоје законски услови за то. Ђокићу испитати порекло имовине и судити му, по закону.

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s