Neko prošlo, lepše vreme – KNJAZ PRESS

Ako je neko rođen 1950. godine, a uz to je imao sreću da se od malih nogu susretne sa muzikom koja je zaludela mlade širom sveta, a stare sablažnjavala, onda je to zasigurno uspomena vredna ovog pisanija.

Božidar Huseinović, u gradu poznatiji kao Bokan, imao je samo četiri godine kada je u Vini, gde mu je otac radio kao berberin u rudniku „Dobra sreća“, po prvi put preko razglasa u koloniji čuo zabavne melodije. Zvučnik je bio tačno preko puta prozora, te je svakog dana, u određeno vreme, puštana, kako kaže naš sagovornik, isključivo zabavna muzika. 301730_127892187374666_820446830_n

– Očaran tom čarolijom, vrlo brzo sam se sprijateljio s momkom koji je tu muziku puštao i koji mi je pričao o svim tim pevačima, čije smo pesme slušali. Bilo je fascinatno, na taj način upoznati Elvisa Prislija, Fets Domina, Šedovse, Frenk Sinatru, Net King Kola, Bing Krozbija i ostale velikane te čudesne muzike zvane rokenrol. Tada su se te pesme jedino mogle čuti na taj način, preko rudarskog razglasa, jel drugačije nije ni moglo. Još nije bilo radio aparata, a kamoli gramofona u svakoj kući – priseća se Bokan.

Šesti razred je upisao u Knjaževcu i preselio se u varoš. Tada je kupio prvi, polovni plastični gramofon, čehoslovačke proizvodnje i u kontaktima sa mladim ljudima počeo da nabavlja prve singl ploče, Donošene iz Zaječara, Niša, Beograda i drugih većih mesta, svaka ploča je slušana do besvesti, na tada obaveznim igrankama i privatnim žurkama. Uz tada popularne „sentiše“ i „stiskavce“, ali i „masne fote“, javljaju se i prve simpatije.DSC07105

Sva tadašnja izdanja bila su isključivo proizvedena u inostranstvu, jer se kod nas još nisu štampala kao lincencirana izdanja. Vremenom su ljudi počeli sve više da kupuju radio aparate Elektronske industrije iz Niša, koji su na vrhu obično imali i ugrađen gramofon. Istovremeno, počinju da se štampaju i naše singlice i velike, long plej ploče, sa prerađenim, stranim melodijama.

– Bio je to pravi bum, koji je naročito bio vidljiv, odnosno slušljiv, posle svakog San Rema, prestižnog italijanskog festivala kancone. Pesme tada popularnih italijanskih izvođača, kao što su Đirola Ćinkveti, Bobi Solo, Đani Morandi, Mina, Milva, Serđo Andrigo i mnogi drugi, već su posle dan – dva, nakon završetka Festivala, bile prerađene i u intepretaciji naših pevača i štampane na domaćim „nosačima zvuka“. Zagrebački „Jugoton“ je bio tehnički kvalitetniji i glavni grad Hrvatske, kao centar zabavne muzike u to vreme, imao je veću ponudu pevača, kao što su: Ivo Robić, Zdenka Vučković, Tereza Kesovija, 4 M, Arsen i Gabi, Ivica Šerfezi i mnogi drugi – seća se Bokan tih bezbrižnih i lepih godina i dodaje da su se te 1961/2. godine u Jugoslaviji pojavili i prvi vokalno – instrumentalni sastavi – VIS.

U Beogradu tada VIS „Siluete“ sa Zoranom Miščevićem kao pevačem, ali i prvom javnom ličnošću koja se „usudila“ da nosi dugu kosu!? Bilo je to, tada sablasno i skandalozno u tolikoj meri, da su ga mnogi, u pravom smislu, tada progonili ne bi li ga, u najboljem slučaju – ošišali. Dečko, jednostavno, nije bio u duhu vremena i tadašnjeg društveno-političkog pogleda na svet.

MICK JAGGER ON COVER 1966 EXYU MAGAZINE

I u Knjaževcu se tada pojavljuje prvi VIS pod nazivom „Senke“, sa Sašom, Vojkanom i Peletom, koji su „osvanuli“ na drugoj strani, tada, prestižnog muzičkog časopisa „Džuboks“. Mladi su ovaj list obožavali, a kao nagradu ѕa njihovu vernost, redakcija je u svakom broju poklanjala i singl ploču, stranih izvođača, tanku i savitljivu. Najbolje svirke tada održavane su u bašti Doma JNA, u holu Knjaževačke gimnazije, ali i u prostorijama Mesnih zajednica, gde je glavnu ulogu imao gramofon.

Bokan je želeo da napravi „građevinu“ od muzike. Imao je sreću da su mu dve rođene sestre živele u inostranstvu – jedna u SR Nemačkoj, a druga u SAD, na Floridi. One su jednom godišnje dolazile, a naš je sagovornik pravio spiskove željenih ploča. Lista se sastojala isključivo od izvođača i grupa iz šezdesetih godina, jer u čaroliji te muzike ovakj čovek i dan – danas živi. Omiljeni pevač mu je Net King Kol i njegova numera „Stardast“, grupa „Pletersi“, a instrumentalni sastav „Šedovsi“.

K49

Imam i kompakt diskove, pratim tehnološke trendove, ali dok igla ne „zapara“ ploču, nema te topline u zvuku. Ploče ljubomorno čuvam i sve ove godine, jedino sam ja imao tu čast da ih puštam na gramofonu. To znaju moji drugari iz Radio televizije Knjaževac i „EM“ radija, gde sam realizovao mnoge autorske, tematske, muzičke emisije ili kao muzički saradnik, dopunjavao neke delove priča koje su se bavile šezdesetim godinama u širem smislu – kaže Bokan i podvlači jednu neospornu činjenicu, koja obeležava današnje vreme.

Danas se, na žalost, muzika sve manje sluša, a sve više gleda. To je „zasluga“ spotova, čija se svrha isključivo odnosi na televiziju kao medij, što ide na uštrb same melodije. Ipak, siguran sam da i dalje postoje pravi ljubitelji muzike, koji žive u tom magičnom svetu nota i čiji su dani, zahvaljujući tome, mnogo lepši i živahniji – konstatuje Bokan na kraju ove priče.

TV emisija „Moć muzike“:

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s