Čitaoci pišu: Ispovest jedne majke

Godina 1991. bila je prekretnica u mom životu. Saznanje da bolujem od najteže bolesti sa samo 29 godina pogodila me je kao grom iz vedra neba. U to vreme moj sin je imao 9, a ćerka 6 godina. Suprug i ja smo morali da se suočimo sa mnogo problema.

v

Sam tok lečenja je bio neizvestan, a pakao kroz koji sam morala da prođem dok sam ležala u Kladovu na zračnoj terapiji nikada neću zaboraviti. Bilo je teško objasniti deci da ću biti odsutna mesec i po dana jer toliko je trajala terapija, a što je još gore i moja svekrva je već zauzela krevet u Kladovu jer joj je bila odstranjena dojka, pa je i ona čekala zračnu terapiju. Tako su moj muž i moj svekar preuzeli obavezu oko čuvanje dece i sve ostalo vezano za kuću.

Jedinstven slučaj, kako su nam kazali u bolnici da u isto vreme, krevet do kreveta, leže svekrva i snaja. Hrabrile smo jedna drugu, iako je ponekad bilo teško naći reči utehe. Svako novo saznanje o bolesti kao što je karcinom smanjivao je u meni nadu o izlečenju, a svaka lična priča sa pacijentima sa kojima sam se susretala u bolnici činila me je slabijom i ranjivijom. Tada sam mislila da meni nema leka i da se ja živa neću vratiti kući.

Nastale su komplikacije zbog zračenja da sam i svest gubila jer su bolovi bili neizdrživi. Najteže je bilo sakriti to stanje od moje svekrve kako je ne bi još više opterećivala. Posle 11 dana moj muž je odlučio da dovede decu u posetu, dok sam živa, a ta slika će mi ostati u večnom sećanju.

dom zdravlja slika

Ugledavši decu na kraju hodnika od tuge i straha da ih možda poslednji put vidim noge su mi otkazale i nisam imala snage da se pomerim. Suze u njihovim očima i tužni pogledi govorili su više od reči. Oni su strahovali da će me izgubiti, a ja ko će o njima brinuti, ako me više ne bude bilo. Tada sam shvatila da moram da skupim i poslednji atom snage i da se izborim da svim što mi predstoji.

Noći su bile najgore, ali slika moje dece koja molećivo gledaju u mene kao da kažu “mama molimo te izdrži zbog nas” davala mi je snagu da izdržim dalje. Po završetku terapije još teži je bio povratak kući i prilagođavanje na novi režim rada. Ja više nisam bila ona ista žena.

Vremenom je nastupilo pogoršanje pri hodu i onesposobilo me je za nesmetan rad u kući, tako da je moja ćerka preuzela mnogo obaveza vezano za kuću. Ta nihova želja i briga da sve izgleda kao pre naterala ih je da pre vremena sazru i sagledaju život na drugačiji način nego njihovi vršnjaci.

U međuvremenu, nažalost, moja svekrva je umrla, pa sam ja morala da preuzmem ulogu glavne domaćice u kući, a to nije bilo lako jer sam tada počela da koristim štake. Svo iskušenje kroz koje sam prošla nateralo me je da se učlanim u udruženje “MS” u Knjaževcu i pokušam da pomognem i drugima da lakše prevaziđu problem samoizolacije. To mi je davalo novi podstrek da istrajem.

v4

Ja sam prihvatila realnost i mogu reći da mi je život isto tako lep kao i ranije. Tek sada sam pronašla neki svoj mir i spokoj što ranije nisam imala. Tako ponekad kažem da sam srećnija u duši od milion zdravih žena. Radujem se životu, i srećna sam što posle 16 godina borbe služim kao pozitivan primer osobama koje prolaze kroz teške situacije. Naravno, za to su najzaslužniji moji ukućani koji su mi pružili najveću podršku u najtežim trenucima. Težak period ostavila sam za sobom i sada hrlim ka novim pobedama, pošto sam najveću izborila.

Ovo je apel svima da se ne predaju lako i da uvek postoji nada i onda kada to izgleda nemoguće. Imala sam sreće da za supruga imam najdivnijeg i najplemenitijeg čoveka koji je uvek imao razumevanja za mene. Ta zajednička borba nam je još više ojačala brak. Činjenica da sam postala baka i da sam ipak dočekala da vidim svoje prvo, drugo i treće unuče, čine me sada najsrećnijom ženom na svetu.

v1

Ovo sam pisala 2007 godine, a od tada se promenilo samo to što sada koristim elektromotorna kolica. No to me nije sprečilo da budem odbornik u Skupštini opštine Knjaževac i nastavim svoju borbu za poboljšanje života osoba sa invaliditetom.

Vesna Nikić,

Knjaževac

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: