OGLEDALO: Dan Republike (EX YU) – KNJAZ PRESS

P R I Z N A J E M !

“Jugonostalgičar” sam i pamtim, i dan-danas, praznike nekadašnje zajedničke nam države.

To je jače od mene.

Made in YU

Vaspitavan sam u duhu tadašnjeg, neki kažu, “mračnog vremena”. Ne znam, meni je sećanje na detinjstvo i ranu mladost, što se društvenih prilika tiče, obasjano zracima istinskog sunca.

Ma, šta to značilo.

Učen sam da volim ljude, bez obzira na svakojake različitosti. Da poštujem “roditelje i starije i budem dobar i iskren drug”.

Ili tako nekako.

SKOLA - 1977

foto: “Dan kada postajem pionir”, OŠ “D.T. Kaplar”, odeljenje I/4, 29.11.1977.

Nije me sramota, voleo sam i Tita. Plakao sam “kao kiša” kada je umro. Iskrene suze desetogodišnjeg klinca su, izgleda, predviđale zlo koje će doći.

Nažalost.

Iš`o ja i na Savezne omladinske radne akcije. Na pet SORA, od 1981. do 1985. godine. Radilo se i družilo, išlo “u partizane” (termin poznat starim akcijašima). Prvu, ozbiljniju ljubavnu avanturu imao sam sa Hrvaticom, iz tadašnjeg bratskog grada, Čakovca.

Uhhh…

BRIGADIRI 1981

foto: ORB “Jovan Kecman – Čeda”, Knjaževac, pred odlazak na SORA “Zvornik” 1981.

U srednjoj školi sam i dalje voleo svoju zemlju, ali sam svoj rad preusmerio na letnje šljake u tadašnjem “Džervinu”, “Timoflori”, na arheološkim iskopinama u selu Ravna, sa geometrima (u minićevskom ataru). Kažu mi roditelji “Ako hoćeš bolje patike, farmerice ili kaubojke, mi ti dajemo toliko i toliko, a za ostalo zaradi”.

Pošteno.

Odlazim u vojsku. Sve je okej, “ispisnici” sa svih strana, od “Vardara, pa do Triglava”. Prvo u Sarajevu, pa u Titogradu, obe kasarne “Maršal Tito”. Najbolji drugari Mađar, Hrvat i Slovenac. Na kapiji u “Maslinama” me ispraćaju kući.

Simbolika.

JNA - JA & AGOŠTON

foto: KMT, “Masline”, Titograd, JNA 1989/90. Agošton i ja

E, da. Posle nešto više od 2 meseca, dolazim na prvo odsustvo, 4 dana, za Dan Republike. Od Sarajeva “Bosna-ekspresom” do Beograda, pa do Niša i Knjaževca. Petnaest sati klackanja, dva dana izgubljena u putu.

Ako su.

Sa knjaževačke stanice, tog 29. novembra 1989. godine, direktno kod devojke (sadašnje supruge), u uniformi, sa smetom na glavi.

I čežnjom u očima.

Voleo sam tu “tamnicu naroda”, i zato…

SREĆAN NAM NEKADAŠNJI PRAZNIK!

Advertisements
  1. Dejan M. Andrić

    A danas bi bio rođendan pokojnoj Jugoslaviji.

    Izdahnula je, mučenica, u najtežim mukama, ostavljena od sve, mnogobrojne dece, nezahvalne, kako to već biva…

    A lepu je starost doživela ta pokojnica, čitavih sedam i po decenija, otprilike, nešto u bedi i nemaštini a nešto u neviđenom blagostanju.

    Poznata je bila ta lepotica međ’ državama, poštovana i voljena od svih u svetu, sem od sopstvene dece, kako to već biva…

    A deca njena kad odrastoše i ojačaše, majku svoju ostaviše i svojim putem odoše, u neizvesnu budućnost, kako to već biva…

    Ostala je stara majka Jugoslavija sama, bez igde ikoga u svetu, da skonča u tugi i samoći, i smrtnoj tišini…

    Danas njena deca plaču, jecaju za njom, ime joj dozivaju svake godine na današnji dan, i sve najlepše o njoj govore, kako to već biva…

    A dušmani njeni, što je pre vremena umoriše, i danas o njoj, mrtvoj, sve najgore govore, e da bi svoju savest umirili i pred njenom decom obraz ukaljani oprali.

    Da su države kao ljudi, Jugoslavija bi, sasvim sigurno, dobila status svetice.

    Počivaj u miru Jugoslavijo, ma gde bila…

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: