Na 25 kilometara od Knjaževca, u podnožju Stare planine, nalazi se pitomo selo Papratna. Pravcem Knjaževac, Trgovište, D. Kamenica, G. Kamenica, Papratna, u svoje rodno selo, ljudi dolaze samo na Svetog Jeremiju.
U Papratni je, posle Drugog svetskog rata, bilo stotinu kuća i preko pet stotina stanovnika. Sada jedanput godišnje, Papračani se okupljaju na Svetog Jeremiju. 14. maja. Tako je bilo i Leta Gospodnjeg 2015-te. Stotinjak ih je došlo iz cele Srbije i belog sveta.
Profesor doktor Vitomir Milić, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti i redovni profesor Tehničkog fakulteta u Boru, u srcu nosi svoju Papratnu. I rado joj se vraća. Ulaže u nju svoje vreme, novac i nepresušnu ljubav. Obnavlja imanje, kuću, gradi nove sadržaje. Oživljava uspomene, istovremeno gradeći budućnost.
Milić i ljudi iz Preduzeća za puteve Srbije probili su i izgradili put dug sedam kilometara. Te 2009. godine, na Svetog Jeremiju, posle ko zna koliko godina, pristigli su Papračani sa svih strana.
Tako je bilo i ove godine. Ovogodišnji kolačar, na seosku zavetinu, domaćinski je dočekao svoje sunarodnike, rodbinu i goste. Put u fazi rekonstrukcije, kuće umivene majskim suncem i vesela graja, oživeli su Papratnu od ranih jutarnjih sati.
Kod zavetnog krsta I malene crkvice, profesor Milić, u pratnji svojih najbližih, stigao je u 11 sati. Rezao se slavski kolač, čitala se molitva za dobro zdravlje i bogat rod. Slavilo se, pevalo i igralo. Kolo, narodno, rumenka, stara vlajna i trojanac.
Mijomir Đorđević, poznatiji kao Mija “Crni”, nekadašnji precizni mehaničar u fabrici obuće “Leda”, novi je kolačar. Kao osmi po redu, nastaviće tradiciju okupljanja Papračana. Na Svetog Jeremiju. Da selo i dalje živi, da ne zamre.
Na radost ljudi. Onih koji svoj zavičaj vole.
Više od sećanja.
Nastaviće se…
