PRIČA: Babana umrela

Deda Čeda Bečlija, po profesiji kovač i stolar, imao je svoju kovačku i stolarsku radionicu u selu, tako je i penziju stekao. Poseban čovek. Legenda. Mnogo mi je o njemu pričao njegov bratanac Bata Božinović, i on Bečlija, porodični nadimak koji ih je pratio celog života i ostaće im dok je sveta i veka da po njemu budu prepoznatljivi.

PRIPOVEDA

Tu negde između dva rata, bliže ovom drugom nego prvom, držao deda Čeda kovačku radionicu „kovačnicu“. Pravio je šporete, kola za zapregu, raonike, sekire, motike, plugove i prašače, uglavnom sve ono što treba seljacima. Pravio je on i „kovčege“, drvene sanduke „za nedaj Bože“. To je uglavnom radio kod kuće. Radionica za izradu stolarije mu je bila kod kuće… U kovačnici često beše i baba Stevana, njegova supruga. Ona je bila zadužena za red i higijenu. Sama je sebi dala tu ulogu. Bila je stroga… Umela je ona, kad zatreba, u dvoje i troje da udara po usijanom gvožđu. Nedao bog nekome da pokvari ritam, baba Stevana bi ga pojela. Znalo se to kod nje, gvožđe mora da se otkuje iz prve, nema da se greje ponovo. Pored baba Stevane i mušterija, često su tu bili i oni „bađevašni“, kojima je bilo stalo do zabave. Tu se sve vesti iz sela i okoline stiču. Prave se šale. Prepričavaju se zgode. Navrate ljudi kad im nešto treba. Da se raspitaju. Nadje se tu ponešto i da se popije. Donese mušterija da počasti za dobro obavljen posao, da ga ne bije maler. Da ne istupi sekiru.

Pogodio Draža Zarijin da mu se naprave kola. Velika, jaka, za dva konja. Čovek bogat, jak, u punoj snazi. Jaki konji. Imanje veliko. Da se ne vraća više puta. Da može dobro da tovari.

Pri pogodbi, kao i kod svakog majstora tako i kod deda Čede: „Oče li da bude dovoljno materijal? Uuu… Ima… Oče… Če i da ostane“. Samo da se posao pogodi i da započne, a posle mušterija nema gde, dodaje, dokupljuje… Priveo deda Čeda posao kraju. Napravio i okovao točkove. Napravio stolove i rep. Napravio obe kanate i oba zaguzka…Privršava kočnicu, kočnica uvek ide na kraju… Za odrinu (patos) „fali“, nedostaje jedna daska… Čeka Dražu da dodje…Treba jaka daska. Tu nemože da se stavi nešto „plenavo“. Tovari se veliki teret. Treba da nosi…

nakovanj POZADINA 1

Pošao Draža da kupi cigarete pa ajd kao usput da svrati do kovačnice da vidi kako ide posao, da da neku primedbu, savet, zahtev. Gleda ona kola. Nema šta da se zameri. Napravio ih deda Čeda. „Od merak“… Nedostaje jedna daska. Šta sad da rade. Nema više. Misle se oni, kontaju: „Koji li ima takoj dasće po Elašnicu? Daska ne može da bude bilo kakva. Mora da bude topolova, laka da odrina ne bude teška, da je žilava da može mlogo da nosi. Nevalja da je daska iz sredinu, puca i krivi se. Ne valja ni da je od kraj, tesna i brzo truleje… Koj li, koj, po Elašnicu ima takoj dasće?“… Milisov… Milisov kod Beli breg. On ima, seti se deda Čeda… Uuuu… Težak je toj čovek. Neče on da prodade… „Kako da ga zajebemo?“ misle se oni, misle… Ne mi za pare ali kako? Ma znam ja da ti imaš pare… „Ajd ovak da naprajimo“, predloži deda Čeda: „Ti sturi kapu“… Na selu se to zna. Kapa je obavezan rekvizit oblačenja svakog muškaraca. Čovek bez kape, to je znak da je u žalosti, naročito na početku, „kad se desi slučaj“, dok se ne nabavi crna košulja i ne pusti brada. Kad čovek sretne čoveka bez kape obavezno sledi pitanje: „Koji ti umrel?“… „Ostaj kapu i ajd sas men. Ti nemoj ništa da vreviš. Ja ču sve sam“… Nije lepo, nije ni pošteno ali nemaju „drugi izlaz“. Nema drugog rešenja…Ostavi Draža kapu na tezgi i krenuše uz selo.

kola za 2 konja

Stigoše do Belog brega. Udjoše kod Milisava u avliju. „Nazvaše mu Boga“, kao što je red i običaj. Pogleda ih on. Vidi, Draža bez kape. Taman da pita: „Što si bez kapu?“, kad deda Čeda: „Babana umrela. Došli smo da te zamolimo da ni dadeš ednu dasku…Treba ni za sandak… Nema dovoljno… Ete iznenada, još se ne nadal…Baba bila stara al se držala… Draža nema takve topolove“… „Da ni dadeš“ u takvim prilikama je značilo da nam je nešto vrlo važno, vrlo potrebno. Nije važno koliko košta. Da nam se učini… Sasluša ga Milisav pa reče: “Ajd ovam“. Pope se na štalu „na tlakanu“ gde se bejahu sušile u za to specijalan banket složene daske. Izmedju svake daske beše po nekoliko uskih letvica, da bude otvor, da do svake daske dospe vazduh. Da ima promaje…. Nevalja da se daske suše na suncu. Iskrive se i ispucaju. „Kakva vi daska treba? Ja nemam po kratće, samo od po četri metra… Takvi trupovi bili?“ „Dobra je. Nema veze. Taman da ju presečem na pola“. Tvrdi deda Čeda pazar. „Ali da bude po široka. Nemoj da je iz sred, neču da ostaljam pendžeri. Da babu ne uvati promaja. Proberi po ubavu. Baba bila dobra. Zaslužila ubavu kuću“. Pretura Milisav po onim daskama, pretura pa izvadi jednu i gurnu je dole. Daska ostade u uspravnom položaju pored štale. Uze je deda Čeda za kraj. Poče da je okreće. Da je zagleda… Zažmure na jedno oko. Nešto nišani pa reče: „Dobra… Drž Dražo za drudji kraj“. Draža zadovoljan obavljenim poslom: „Mog da nosim i sam“. „Dobro de, znam da si jak ali daj da ti pomognem dok izleznemo na put, da negde ne zapleteš sas nju.“ Kad izadjoše na put, stavi Draža dasku na rame i odnese je u radionicu.

nakovanj POZADINA

Sutra ujutru, kad namiri stoku, uze Milisav sveću i cveće, kako je red i običaj na selu, baba stara ne nose se ponude, kao daleko bilo za mlade, i podje niz selo. I ako je bilo red da žene idu, one nešto zauzete pa je morao on. Srećom niz put nikog ne srete da se obruka. Udje u avliju. Vidi nešto mu sumnjivo. Tamo, gde je pokojnik, kapije i vrata stoje otvoreno, kao znak da može da dodje svako ko želi. „Za to se ne zove“. Tad se mnoge uvrede praštaju. Ovde sve zatvoreno. Taman da stane na prvi stepenik, kad čuje, baba Lepota poče da kašlje… Poveza on… Sve to njemu beše od početka nekako sumnjivo, ali ajde, računa odrasli ljudi… Okrenu se i krenu nazad. Gurnu ono cveće i sveću ispod šimšira što se zeleneše blizu stepeništa da ga neko sa tim ne vidi uz put i ode kući… Vratiće on njima tu „zajebanciju“… „Če gaze oni njemu bosi kude sveti Jovan ladnu reku“.

(Priče za starce i decu)

/O autoru/

                                                                                                                   Nastaviće se…

Advertisements

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s