PRIČA: Jelašničći vampir

PRIPOVEDAOvu priču sam prvi put čuo od nastavnika Nikole Đergovića „Nina“ u osnovnoj školi u Minićevu na času srpskohrvatskog jezika. Da ga pomenem po dobrome, i njega više među živima nema, Bog da mu dušu prosti. Mnogo čemu nas je naučio. Kao primer jedne posebne književne vrste ovog kraja, ili možda folklora koji je bliži književnom delu, koje još uvek nije izborilo svoje mesto u Srpskoj književnosti, ispriča nama priču o Jelašničkom vampiru. Reče nam da i to ima svoju umetničku vrednost. Ljudi koji to rade su vrlo spretni u tome, imaju veliku umešnost, sposobnost i vispenost i predloži nam da se o tome raspitamo, da na to obratimo pažnju. Možda, zahvaljujući njemu što mi to kao detetu ureza u pamet, kad za to dodje vreme ja iskopah nekoliko priča i evo sad su tu pred vama.

Šta je to bilo Jelašnički vampir raspitao sam se kod strica Mileta. U to vreme beše student medicine. Od deteta skoro svako veče je provodio kod seoske prodavnice, kod zadruge, što bi se moglo reći „Bio je dobro informisan“.

Seoska zadruga

Pa, evo ovako je bilo, ispriča mi on kako mu je pričao deda Laće, babin ujak: 

„U početku prošlog veka, tu negde u oči Balkanskih ratova poterale se gladne godine. Ništa ne radža. U prolet slana, što ostane od slanu preko leti ubije mana. Ćiša nema. Kapne samo koliko da napraji „manu“. Slnce pripeklo, sve izgore. Nema ni pšenica, ni kukuruz, ni gradina, ni trava, sve izgore. Samo gola zemlja. Jabuće, krušće i slive, sitno, samo kora. Od vinogradi nema ništa. Što seljaci otnu od „manu“, nee imalo od kvo da se nagoji, samo koščice i kožburka… Reka i potoci preušili. Nema gde da se opereš. Voda se u bunari spuštila nisko, mlogo i presanuli. Sve naopako. Seljaci ne mogu da prerane sebe i stoku a kamo li da plate na državu porez. Poreznici krenuli, popisuju imovinu i rasprodavaju. Stoka, onak izgladnela postade neotporna. Poče da poboljeva. Naplni se marveno groblje u Sadopolje.

Kad se takoj seljaci sretnu na put, kad se zberu kod zadrugu el na neko drugo mesto i priliku, sećiraju se… Kvo če ovoj s’g da bude?… Eto u takvu situaciju pušti neći lav „da se u salo naselil vampir“. Za čas se proširi glas od jednoga do drugoga. Nema koj ne čul za toj. Več počeše ljudi da nagadžaju gde je? Gde se smestil? Kod koju je ženu?… Znaje se gde on obično boravi, kod udavice, kod raspuštenice, kod oneja što su malko brkate… Neći na tuj vest gledaše ovak neći onak. Neći veli: Ma vidim ja da tuj ima nešto. Neći veli: Nema od toj ništa, prazne priče… Polak, polak kako vreme ide podeli se salo u četiri grupe: Onija koji misle da ima vampir i da treba nešto da se preduzme, samo kvo?… Drudji, što su bili kategorični protiv toj. Nema od toj ništa „babsće poprdine“… Treći beoše neutralni i potpaljivaše i „zajebavaše“ onija prvi što su držali do toj da ima vampir. U tuj grupu sam bil i ja, priča deda Laće. Ne mog ništa da prepuštim slučaju. Potpaljujem i’ ja da budu još po ludi. Pomagam im da se organizuju… Ti bar znaješ, ja sam uvek bil za toj „da u salo bude veselo“… Beše i onija četvrti, ne zainteresovani, ali i oni nesu bili potpuno van dogadjaja. Pratili i oni kvo se dešava i šegačili se s’s novonastalu situaciju. Prepričavali dokle se sas vampira stiglo… Svaći se na svoj način uključil.

stari-orahIlustracija: D. Jovanović

Nema više kvo da se čeka. Onija što držaše do toj da ima vampir i da je ovoj sve od njeg, donesoše, uz moju podršku, priča deda Laće, odluku… Da se projde uz celu Elašnicu, sve do groblje… U ponedelnik, u gluvo doba, tagaj vampiri odmaraju, da ga zateknu na spanje nespremnoga, da ga iznenade… Da se okupe kod Pešića, na početak salo. Da se napraji od glog drven krs’ za napred… Toj uze na sebe Bečlija. On če im napraji… I on beše sas men… Gura kolko može… Podpaljuje… Pomaga im da ne propadne akcija…

Da ponese svaći koj kakvo ima… Koji ima pušku da ponese pušku i poviše municiju. Koj ima prendjiju da ponese prendjiju. Koji nema, nek ponese pojaku tovagu, najbolje bi bilo da se ponese dobro zašiljen glogov kolac, star lonac, šerpa el kanta. Da se proz salo naprai buka i galama, da se uplaši vampir i da napušti Elašnicu… U onuj moju grupu, što beše protiv toj da ima vampir, beše i učitelj Radovan. I medžu nas se izdvojiše edni. Zadvoje se takoj, nešto šapuću. Radovan i’ organizuje, vidi se. Vidim, on glavni, ali neznam kvo spremaju… Kad ja nemog da iskopam, nemož nikoj…

Sabrali se kod Pešića. Nema kvo nema… Glogov krs za napred i pušće i prendjije i šerpe i lonci i grnci i kante i zašiljeni glogovi kolci… Sve tuj… Pošal i Bečlija… I on se tuj stvoril… Da prati situaciju iz prve ruće. Za slučaj da se nešto pokolebaju da pogura, da se ne odustane. Da pomogne kolko može sa svoju stranu.

Kao po dogovor, postroiše se oni tačno u dvanaes sati… Napred onaj sas glogov krs’. Iza njega onija sas pušće. Po nji onija što lupaju u kante i nose glogovi kolci… Pade komanda: Idemo! … Opališe onija iz pušće po edan metak i krenuše… Apara, tupara… Apara, tupara… Nasta takva buka i galama proz salo… Goveda se poplašila po štale če se poćinu. Kučiči, onija što ostali dom vezani se uznemirili, laju pa boga nema, lanci če poćinu. Ljudi i žene, onija što nesu pošli se izbudili… Koj če da spi na ovakvu galamu. Mušći izlezli napola goli na basamaci. Žene razgrnule po malko zavesu pa gledaju proz pendžeri… Ide takoj povorka uz salo, ide… Ja nesam zaspaval, čekam da vidim kakvo če da bude. Kad pribliziše ja izlezo na ploču. Baba se diže iz krevet pa na pendžer, da vidi i ona. Vidim ja mlogo veselo pa ajd da ne projde bez men… Nataknu opanci, uze kaput i kapu od čivilak pa se i ja priključi. Rezerne cigare ne poneso, u brzinu sam zaboril, pa mi oneja što beoše u džep beoše namanjak. Stanu pokre Bečliju… Idemo mi takoj idemo uz salo… Pogurkujemo se sas laktovi… Dojdomo do školu. Tuj zastanumo. Da mi Bog oprosti, kano kad ide mrtvac pa zastanuli tuj pred zvonaru da mu pop očita… Nasta neopisiva buka. Oka kolkogod koga glas služi… Mani što se deru onija što su u povorku, deru se i onija što ostali dom, što izlezli na basamaci i na pendžeri… Lupaju po oneja kante… Počeše da pucaju i onija sas prendjije. U taj momenat proz onaj mrak bljesnu nešto preko nebo pa kano zvezda repatica podi Čvorka onam preko Kršinu… Priokaše: Ene ga… Ene ga… Udri… Pripucaše svi onija što imali pušće na onuj stranu gde videše oganj… Plne, pucaju… Plne, pucaju. Pucaju i onija sas prendjije… Drž ga! Drž ga! Deru se koj kolko može…
vampiri

Nebi čas, sve se smiri… Nasta tišina… I onaj pceta što si do malo pre teoše dupetu da pocepe i ona se smiriše. Zadvajaju se ljudi po grupice i pričaju koj je kakvo videl… Edni velu ovak edni onak. Edni ga videli kako izlazi iz komin od tuj i tuj babu. Drudji: „Ja sam baš dobro videl, kao što sag teb gledam, izleze iz taj i taj komin od tuj i tuj babu pa na onam peko kršinu pravo u grobišta… Nesu baš mogli da se slože u toj iz koji je komin izlezal ali da je otišal preko Kršinu u grobišta u toj se svi slažu. Mani što se oni slažu nego se i onija što do malo pre beoše na basamaci i pendžeri pokolebaše. Videli ljudi plamen preko Kršinu otide prema groblje pa im krivo što se i oni nesu pridružili… Sag ovdek kano popišani… Sramtoa i’ bi da prijdu…

Dugo se od ovoj pričalo pred zadrugu… Složi se nekako te u toj vreme i ćiše počeše. Prošal Sveti Ilija, kvo češ… Zajeseni se… Trava se porazmladi pa nasta otava… Kukuruz, oneja braborće što se zadržale malko se ponagoiše… Svi se kaju, onija što su se organizuvali kaju se što nesu popre a onija drudji što im se nesu pridružili…

Sazna ja kvo je bilo. I odokle je vampir izlezal i kako se pretvoril u oganj i kako je baš uvatil pravac peko Kršinu prema groblje: Radovan učitelj, sas još dvojicu otsekli najdlgu motku što su našli u Kršinu. Vezali na vr’ povesma, natopili i’ sas petrolej pa kad smo mi došli pokre školu, kad smo digli najgolemu galamu oni zapalili onaj povesma pa učinili ovak prema groblje. U onaj mrak, kad bljesnulo, kad počele iskre da padaju svaći po nešto videl… Svakome se po nešto ukazalo…“

(Priče za starce i decu)

/O autoru/

                                                                                                                               Nastaviće se…

Advertisements

2 comments

  1. Духовита и интересантна прича.За језик приче сви комплименти.Узгред, можда би аутентичније казивање приче било уз помоћ ћириличног писма.

    Sviđa mi se

  2. Neznam samo kakve veze pok. Nina Đergović ima sa Srpskim jezikom?
    Znam da je predavao matematiku,inače imam izuzetno poštovanje prema njemu!

    Sviđa mi se

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s