Admiral sa Timoka – KNJAZ PRESS

Malo je poznato da je Knjaževac otadžbini iznedrio i jednog admirala Ratne mornarice.

Božidar Mitrović, penzionisani radnik MUP-a, pamti Nikolu Zdravkovića iz gimnazijskih dana, kao tihog, mirnog i povučenog dečaka.

– Imao je uski krug prijatelja, grupu drugara zvanu „Vinci“. Svi su bili iz rudarskog naselja Vina, a Nikola je još tada po sveskama crtao ratne brodove – priseća se Mitrović zajedničkih trenutaka provedenih u školskim klupama i u internatu Doma učenika u privredi.

– Šezdesetih godina išli smo i na Omladinsku radnu akciju, a kada je, posle Vojne akademije, Zdravković dolazio u Knjaževac, viđali smo se u Domu JNA. Nikada u uniformi nije prošao gradom, nije želeo da nikome „upada u oko“. Bili smo vezani, kako zajedničkim uspomenama, tako i poslovno – napominje Mitrović.

Nikola Zdravković je rođen 9. novembra 1943. godine u selu Pajež , opština Bela Palanka, u skromnoj rudarskoj porodici. Porodično vaspitanje i duh zavičaja u kom je rastao opredelili su ga da, po završetku Knjaževačke gimnazije 1962. godine, izabere težak i odgovoran posao vojnopomorskog oficira. Te godine upisuje Vojnopomorsku akademiju i završava je 1965. u Divuljama, kraj Splita. Mladi potporučnik počinje uspon zasnovan na znanju i radu koji ga dovode do čina kontra-admirala, ostvarivši tako san svakog pomorskog oficira.

Vojničku karijeru počeo je oficirskim stažom 1965.godine na brodovima Ratne mornarice u Boki Kotorskoj. Ljubav prema izazovima profesije opredelila ga je da period do 1967. provede u diverzanskim jedinicama Ratne mornarice, kao pomorski diverzant. Dalju službu nastavlja u graničnim jedinicama, gde je ispoljio potreban afinitet i ostvario visoke rezultate na bezbednosnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Od 1973. do 1994. godine radio je na dužnostima: referenta bezbednosti u odredu graničnih brodova i kao kontraobaveštajni organ na vojnopomorskom uporištu Lošinj. Obavljao je i dužnosti načelnika organa bezbednosti flote i pomoćnika načelnika organa bezbednosti vojno-pomorske oblasti. U karijeri je bio i pomoćnik načelnika odeljenja za zaštitu Generalštaba Vojske Jugoslavije za kontaobaveštajne poslove.

Završio je školu stranih jezika u Beogradu i upućen je na stručno usavršavanje italijanskog jezika u Peruđu, u Italiji. Uspešno je završio i više stručno specijalističkih škola iz oblasti bezbednosnog i kontraobaveštajnog rada, kao i sve najviše škole u Vojsci Jugoslavije.

Načelnik štaba komande Ratne mornarice postao je 1994. godine, a ujedno i zamenik komandanta RM. Na toj dužnosti je i unapređen u čin kontra-admirala, a 1995. postaje načelnik Uprave pomorstva, ujedno i zamenik pomoćnika načelnika GŠ VJ za Ratnu mornaricu.

Potpuno posvećen pozivu pomorskog oficira vuše puta je pohvaljivan, nagrađivan i odlikovan, i to ordenima: za Vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Jugoslovenske narodne armije sa srebrnom zvezdom, za Vojne zasluge sa zlatnim mačevima, Ordenom bratstva i jedinstva sa srebrnom zvezdom i Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima.

U celokupnom radu krasili su ga odmerenost, upornost i skromnost. Te vrline omogućile su mu postizanje vrhunskih rezultata u poslu kojim se bavio. Smrt ga je 3. januara 1997. godine, prerano i iznenada, zatekla na radnom mestu. Iza sebe je ostavio dve ćerke i suprugu.

Opštinski odbor SUBNOR-a iz Knjaževca ima u planu pokretanje inicijative da se jednoj ulici u gradu da ime po jedinom „Admiralu sa Timoka“.